Стамбени модели: експерименти и свакодневни живот

Ова изложба помера фокус с типичних архитектонских поставки на перспективу свакодневног корисника. Експонати нису одабрани да би приказали радикално нове концепте у архитектури, већ другачије погледе на архитектуру.
Изложба у сусрет Петој београдској интернационалној недељи архитектуре – БИНА 2010; кустоси: Михаел Рипер и Оливер Елсер, Беч/Аустрија.
Изложбу чини 11 светских репрезентативних примера вишепородичних стамбених објеката уз помоћ којих се испитује како експерименти у архитектури утичу на свакодневни живот. У првом плану нису сами објекти него начин на који их становници прихватају и користе.

петак, 5. март
19.00 – Музеј историје Југославије, Ботићева 6:
Свечано отварање изложбе:
др. Ана Јанковић, директорка Аустријског културног форума
Драгослав Шумарац, председник Инжењерске коморе Србије
Оливер Елсер, кустос изложбе
Владимир Лојаница, професор Архитектонског факултета у Београду
Иван Куцина, БИНА (Београдска интернационална недеља архитектуре)

петак, 26. март
13.30 –17.30 Радионица Социјално становање – регистрација од 10. 02. 2010. на хттп://www.бина.рс
Разговор на тему Социјално становање у Београду, у којој учествују домаћи и архитекти из Аустрије: Мајкл Рипер, кустос изложбе Модели становања, МВД Беч, Рудигер Лаинер, представник градске управе Беча, проф. Дарко Марушић,Институт архитектуре и урбанизма Србије, проф. Владимир Лојаница, АУ, Злата Вуксановић Мацура , УН Хабитат Београд и Жаклина Глигоријевић, директорка Урбанистичког завода Београда.

Разговор на тему Социјално становање у Београду, петак, 26.март у 13.30, Ботићева 6

Другачији погледи на стамбену архитектуру
У сусрет мајској Интернационалној недељи атхитектуре БИНА 2010, коју пету годину заредом реализују Културни центар Београда и Друштво архитеката Београда, у Музеју 25. мај, од 5. марта до 11. априла 2010, одржаће се изложба Стамбени модели: експерименти и свакодневни живот.
Изложбу чини 12 различитих, репрезентативних примера вишепородичних стамбених објеката изградјених у последњој деценији у различитим културолошким и социјалним миљеима Европе, Северне и Јужне Америке и Јапана. Они су представљени кроз три форме: картонским макетама – рад студената Техничког Универзитета и Академије примењених наука у Бечу – од којих су неке у реалној величини, тако да се у њих може ући и доживети простор. Затим, цртежима, сликама и текстовима који садрже техничке податке, као и изјавама и фотографијама станара на којима су забележени њихови тренуци удобности становања и боравка. Све то изложби даје дијалошку конотацију, која, поред бројних дилема о квалитету становања, показује како је за право решење стамбеног простора пресудна добра сарадња архитеката и корисника станова, њихово задовољство, удобност и свакодневна пријатност живљења. Успешни експерименти у архитектури очигледно постају они које вреднују свакодневи живот, па су ти појмови и присутни у самом називу изложбе.

Чињеница да у фокусу поставке нису само архитектонска остварења и њихови аутори, већ лична искуства станара и њихова перцепција простора, дају јој додатни квалитет. Уместо конвенционалних излагачких пројеката са сјајним плановима, амбициозним моделима и профињеним фотографијама архитектуре који обично искључују оне који требају да “живе са тим”, тј. станаре, овај пројекат помера фокус с тих типичних архитектонских поставки на перспективу свакодневног корисника. Експонати за изложбу дакле нису одабрани да би приказали радикално нове концепте у архитектури, већ другачије погледе на архитектуру.

Стан као експеримент
Крајем 2008. године изложба на тему савременог становања у бечком Кüнстлерхаусу померила је границе класичних изложби архитектуре. Изложбу је осмислио и извео тим бечког архитектонског бироа МВД, са главним кустосима Михаелом Рипером и Оливером Елсером. То није ни мало случајно, јер промишљања архитеката Беча о пројектовању и изградњи архитектуре становања, данас су светски пример добре стамбене политике и архитектонске праксе.
Напредни концепт изложбе Стамбени модели: експерименти и свакодневни живот заснован је на идеји да је у савременом тренутку неопходно да станари и архитекте још једном заједно преиспитају могуће типове и облике вишепородичног становања, да буду отворени за медјусобни дијалог и уче једни од других. Архитектонска промишљања полазе од претпоставке начина живота станара, а станари заузврат приказују оно што је њима важно и потребно и начин на који су одлучили да користе станове. Зато сваки стан постаје један мали експеримент, којем се архитекте поново враћају и заједно са станарима анализирају њихову свакодневницу, долазећи тако до међусобно корисних сазнања. Дакле, изложба поставља питања која се тичу свих, попут оних колико удобно станујемо, колико објекти у којима боравимо одговарају нашим потребама, колико смо у њима срећни. Ова наизглед једноставна, али врло значајна питања, архитектури дају оквир у којем се одвијају разнородни друштвени процеси и вишеслојни феномени социјализације, а не фаворизују је као савршено технолошко достигнуће или експресивну форму.

Можемо ли се и даље учити како да станујемо?
Иновативни предлози архитеката, дакле, нису одлучујући за квалитет објекта. Експеримент никад не почиње пре него што се не усели први корисник. Да би објекат добио коначан изглед, требало је да буде настањен најмање две године, што је случај са свих 12 изложених пројеката. То је оптимални период за процес прилагођавања и присвајања стамбеног простора, за процес саживљавања и прихватања окружења… да би се станари осећали „као код куће“.
Изложба се састоји од веома различитих пројеката, те на први поглед делује као да су објекти случајно одабрани. Ту је модел групе Баугруппен из Берлина, стамбени пројекат непрофитне организације из Беча, вишеспратни стамбени блок у Токију, пренамењени послератни блок у Чикагу, изразито флексибилна зграда “структуре полица” недалеко од Цириха, јефтине куће у низу у холандском граду Росендалу, исте такве куће, али за емигранте у Колораду, ПОС-ов пројекат социјалног становања у Хрватској, пројекат социјалног становања с максимално јефтиним простором у Француској, основна стамбена структура коју могу ширити сами станари у осиромашеној Икике у Чилеу итд. Посетилац изложбе ће се можда запитати шта је подстакло јапанске атхитекте да направе куће у Токију којима су станари добровољно одлучили да живе у белим челично ојачаним кубусима које морају да напусте кад желе да оду у тоалет. Пример стамбене зграде из хрватских Крапинских Топлица показује како свој прави облик и изглед објекту дају станари тек кад се у њега уселе. Објекти из Швајцарске и Беча откривају како се граде нови односи међу станарима, који у једном тренутку почињу да живе као мале заједнице. Такође је занимљив пример из Токија где се типичан дневни боравак налази непосредно уз традиционани јапански татами, што показује да се посебност и специфичност објеката чита једино кроз начине на које их становници користе и помоћу намештаја који у њих уносе.

Сви ови примери изабрани су стога што, осим примарно формалистичког архитектонског дискурса, у расправу укључују и друге стратегије, односно питања о томе како се све може или жели становати, на које се све неочекиване начине може користити стамбени простор, односно можемо ли сви заједно и даље учити како да станујемо?

Београдски стан – истраживање о стамбеним моделима у Београду
У оквиру изложбе биће приказани и примери развоја београдског стана, са акцентом на четири типична модела вишепородичних стамбених објеката, које је одабрао Владимир Лојаница, ванредни професор на београдском Архитектонском факултету. Они сведоче о вредностима које су се одржавале у домаћем становању. Посетиоци ће моћи да препознају своје или сличне стамбене јединице у непосредном центру града, на Новом Београду или ивичним зонама града, а затим оставе и свој коментар. Као веома важан сегмент становања биће представљен типичан београдски дневни боравак, што ће посетиоце изложбе засигурно навести на питање како уствари свакодневно станујемо? То и јесте главна намера изложбе Стамбени модели: експерименти и свакодневни живот.

Посебан део изложбе представља видео презентација остварења УН Хабитата у Србији из програма интеграције социјално угрожених група. Публика ће бити у прилици да види седам реализованих објеката вишепородичног становања у Крагујевцу, Ваљеву, Нишу, Чачку, Старој Пазови, Панчеву и Краљеву у последњих пет година и филм у којем станари износе своје ставове о објектима.

Организатори: Културни центар Београда, Друштво архитеката Београда и Архитектонски факултет у Београду