Песма на дан – Луција Ступица

06.03.2010, 15:19.
blank-image

Тема месеца: ГОЛЕ ИСТИНЕ ИЛИ ОНО ШТО НЕДОСТАЈЕ

НА ПРАЗНИК

Град као да је изумро, и ти ћеш ићи,
да би као ретка птица трла своја крила
на сунцу. Куда је нестало, куда све,
погнућеш главу, и онај, ко буде сео поред,
чуће, како су се сломили капци.

Куда је отишло, куда све, шапнућеш
кроз кожу, и полако, само слутња
кроз празничну замку, кроз оклевање језика,
кроз очекивање да се мала незадовољства
као графити коначно, гласно, испишу на зидове,
испуне будуће жеље.

Данас је град, и данас га нема,
чујеш ли како саобраћајни знаци попут стрела
пробадају празнину, како неко на путу повратка
бруси већ утиснуте трагове и пар очију
пробада неку страну земљу.

Луција Ступица (1971)
Превела са словеначког АнаРистовић
Из књиге Чело на сунцу, Агора, Зрењанин, 2008.

Луција Ступица, словеначка песникиња, живи и ради у Љубљани. Поред писања поезије, бави се и дизајном ентеријера, писањем чланака о архитектури и дизајну. За свој песнички првенац Чело на сонцу (Чело на сунцу), 2001. добила је награду 17. словеначког сајма књига за најбољу прву књигу и награду Злата птица.
Заступљена је у неколико антологија. Избор из њене поезије је објављен у преводу на хрватски језик Пулсирање (Меандар, 2006), на српски Чело на сунцу (Агора, 2008, превела Ана Ристовић) и шведски Нäр автрyцкен вакнар (Рамус, 2009).

Појединачне песме су јој превођене на немачки, енглески, шведски, фински, италијански, пољски, шпански, холандски језик. Њена друга књига песама Ветролов објављена је 2004. године, а на основу ње, заједно са играчицом Мало Клине, припремила је перформанс речи и слике Анаграм. Године 2008. објављена је њена трећа песничка збирка Оток, место ин други (Острво, град и други).

Заједно са пријатељима је 2004. године покренула Фестивал Прангер, на којем се сусрећу словеначки песници, критичари и преводиоци поезије.

Луција Ступица ће бити гошћа на фестивалу посвећеном Светском дану поезије од 19. до 21. марта у Културном центру Београда.

Loading...