Tema: SVAKI JE MESEC FEBRUAR
PANTERA
Pantera. Njena njuška dole opovrgava. Ni slina, ni
postolje, ni ponovo dolina, ne silazi sa tog kormila.
Gredu nagriza. Sustiže. Kap sekire. Glava. U
rašljama puca. Crni hleb. Kaže. Konopac od ruža.
Glas go. Vidiš tu bundu. Zaglavljeni vetar. Komad
dobre šume kada se umiva šljakom, kamenim
burićima. Da. Klone obrnuto drvo. Mrtvaje sa
stajama za mir. Popiša uznemirena životinja
zarđali čekrk kad odstojiš u sebi. Godinu. Vek.
Malo. Dovoljno. Svejedno. Pantera. Giba se
svojstvena obruču. Reže. Savija. I opkoljava.
Sabljasto meso. Davi svoju vodu. Riče sapeta.
Postaje kvrga. Deblo sa hornika. Uklonjeno.
Gore. Stanuje jedva primetno lice. Ono sporedno.
Vlada. Pantera. Kraguj privezan za kraj. Tu.
Srce: Žica obmotana oko kraljevstva. Mesto
dovoljno da se sporazume nevidljivo i oblak.
Tvrđava naša gladna: Prima ma i jedan let. Kuca.
Gde pomiču: tačku pegu; pega vasionu.
Udri jednostavnim lovom. Trpezu na ležaj.
Između gostinskih stolica, provući će celu jednu
iskopinu. Pantera.
Dragan Grbić (1961)
Iz knjige Unutrašnja arheologija, „Goranovo proljeće“, Književna omladina Hrvatske, Zagreb, 1986.
Dragan Grbić (1961) završio jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Javio se u periodici početkom osamdesetih, a 1986. pobedio na „Goranovom proljeću“. Pored Unutrašnje arheologije 1994. objavio knjigu Krtičnjaci/ Obmane/ Hranilice pakla. Nakon toga, javljao se u periodici, periodično. Koliko je poznato, radi kao profesor u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji.