Тема: СВАКИ ЈЕ МЕСЕЦ ФЕБРУАР
ПАНТЕРА
Пантера. Њена њушка доле оповргава. Ни слина, ни
постоље, ни поново долина, не силази са тог кормила.
Греду нагриза. Сустиже. Кап секире. Глава. У
рашљама пуца. Црни хлеб. Каже. Конопац од ружа.
Глас го. Видиш ту бунду. Заглављени ветар. Комад
добре шуме када се умива шљаком, каменим
бурићима. Да. Клоне обрнуто дрво. Мртваје са
стајама за мир. Попиша узнемирена животиња
зарђали чекрк кад одстојиш у себи. Годину. Век.
Мало. Довољно. Свеједно. Пантера. Гиба се
својствена обручу. Реже. Савија. И опкољава.
Сабљасто месо. Дави своју воду. Риче сапета.
Постаје кврга. Дебло са хорника. Уклоњено.
Горе. Станује једва приметно лице. Оно споредно.
Влада. Пантера. Крагуј привезан за крај. Ту.
Срце: Жица обмотана око краљевства. Место
довољно да се споразуме невидљиво и облак.
Тврђава наша гладна: Прима ма и један лет. Куца.
Где помичу: тачку пегу; пега васиону.
Удри једноставним ловом. Трпезу на лежај.
Између гостинских столица, провући ће целу једну
ископину. Пантера.
Драган Грбић (1961)
Из књиге Унутрашња археологија, „Гораново прољеће“, Књижевна омладина Хрватске, Загреб, 1986.
Драган Грбић (1961) завршио југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Јавио се у периодици почетком осамдесетих, а 1986. победио на „Горановом прољећу“. Поред Унутрашње археологије 1994. објавио књигу Кртичњаци/ Обмане/ Хранилице пакла. Након тога, јављао се у периодици, периодично. Колико је познато, ради као професор у Петнаестој београдској гимназији.