Nemanja Radulović: promocija CD-a i koncert Đavoljih trilera (Les Trilles du DIABLE)

Sa Nemanjom na koncertu učestvuje i gudački kvintet u sastavu Gijom Fontanarosa, Frederik Desu, Bertran Kos, An Biranje, Boban Stošić; program: Krajsler, Sarasate, Šubert, Tartini, Čajkovski, Vitali, Vijenjavski
Pet nogu, pet prstiju, stas zmaja, izduženo, bledo i
karakterno lice, naglašen nos, britak pogled,
duga crna kovrdžava kosa. Zenice u kojima iskre
zanos i genijalnost, klize po orbiti njegovih očiju.

Stasom Nemanja Radulović neodoljivo podseća na portret Paganinija koji je Kastilj-Blaz skicirao 1831. i može se svakako povezati sa sledećim opažanjem Ludviga Spora: „Kažu da je pravi čarobnjak, jer iz violine izvlači zvuke koje pre toga niko nikada nije čuo.“ Harizma kojom on zrači pred publikom, njegova pojava na sceni i izvanredna lakoća izvođenja izazivaju istu onu fasciniranost koja se javljala širom Evrope na koncertima italijanskog violiniste. Pored tehničkih podviga koje izvodi, on svoj renome duguje upravo sposobnosti da se sjedini sa slušaocima. Kod njega nema izveštačenosti. Prisutna je samo velikodušnost u kojoj se sreća zbog sviranja prepliće sa zadovoljstvom davanja. Je li Nemanja čarobnjak? Jeste, u pravom smislu te reči. On zavodi, osvaja, očarava.
Fric Krajsler je postao poznat zahvaljujući čarima svog snažnog i prefinjenog izvođenja. Svesno inspirisane Gaetanom Punjanijem (1731 – 1798) i kao omaž ovom velikom majstoru koji je stvorio Vijotija, a preko njega i većinu virtuoza 19. i 20. veka, ove dve srodne stranice, Praeludium i Allegro, napisane 1910, zahtevaju od izvođača izuzetnu ritmičku preciznost i vrhunsku tehniku gudala, bez kojih one ne mogu dosegnuti transcedentni klasicizam kojem autor teži. Ovde nije reč o stilskoj vežbi, već o istinskom remek delu u minijaturi.
Vunderkind kao i Krajsler, poljski kompozitor Henrik Vjenjavski još je kao tinejdžer napravio nebrojeno mnogo turneja po Evropi i SAD, pre nego što se nastanio u St. Petersburgu, a nakon toga u Briselu. Dva koncerta su ga proslavila, kao i etide za violinu i nekoliko komada sentimentalnog karaktera, među kojima je i ova, vrlo romantična Legenda, Op. 17, iz 1859. godine, posvećena Izabeli Hempton, njegovoj budućoj ženi. U njoj se već može osetiti inspirisanost Rusijom.
Otkrivena 1860. od strane nemačkog violiniste Ferdinanda Davida, izuzetna Čakona Tomasa Antonija Vitalija objedinjuje, pored jednog motiva koji se neumorno ponavlja, čitavu seriju dekorativnih varijacija. Ova prava tehnička vežbanka nudi izvođaču beskonačno mnogo mogućnosti ekspresije koja snagom strastvenih osećanja prevazilazi baroknu nadahnutost koja joj je u osnovi.
Sve ukazuje na to da je juna 1816, tokom jedne večeri provedene u pansionu sa prijateljima, Šubert stao na stranu soliste u svom Rondou. Zadovoljstvo zajedničkog stvaranja muzike pokreće ovo delo u ritmu jedne neverovatne virtuoznosti, u kojem, nakon sporog uvoda, sledi briljantni, tipično šubertovski veseli Allegro.
Čajkovski konkretizuje ovaj trend 1878. sa tri dela koja je dovršio u Brajlovu, na imanju svoje zaštitnice Nadežde Von Mek, koje je postalo „drago mesto“ za koje su vezane mnoge „uspomene“. Sam Čajkoviski priznaje da je: „Meditacija najbolje delo, ali ujedno i najteže, koje treba izvoditi u tempu andante. Drugo delo je jedan veoma živ scherzo, a treće ‘pesma bez reči’“.
Od Radulovića čarobnjaka do đavola samo je jedan korak. A naš mladi mag gudala, pored svih onih zamki koje je Tartini posejao u svojoj Sonati u G molu, izvodi i čuvene trilere koji izazivaju jezu. Zapis astronoma Žeroma Lalanda ilustruje misterioznu atmosferu u kojoj je čuveni virtuoz živeo:

Jedne noći sanjao sam da sam potpisao pakt sa đavolom po cenu moje duše. Moja volja bila je podređena nalozima mog novog gospodara, koji kao da je znao sve moje misli. Stoga sam mu poverio svoju violinu iščekujući da vidim šta će s njom učiniti. Moje iznenađenje bilo je potpuno kada sam ga čuo kako savršeno svira jednu prelepu sonatu kakvu sam ne bih umeo da napišem. Kada sam se probudio, neprekidno sam pokušavao da pronađem u svojoj violini fantastične zvuke koje sam te noći čuo. Nažalost, to što sam komponovao po sećanju na ovaj san bilo je daleko ispod onoga što sam u snu čuo, iako je to delo bilo najuspešnije od svih koje sam do tada napisao.

Napisana oko 1732, ova čuvena sonata sastoji se od svečanog uvoda, koji se nastavlja u scherzo, a zatim u jedan spor i meditativan deo, koji dalje vodi u vrtoglavi, završni Allegro. Ovde nastupaju trileri, ta treperenja konstantno praćena kontratonom, koja su postala Tartinijev zaštitni znak. Ali, ovaj muzičar zna kako da dirne i mi počinjemo da sanjamo sa Nemanjom Radulovićem da je Faust zamenio uloge i uspeo da savlada Mefista zahvaljujući moćima svog očaravajućeg gudala.
Još jedan genije, Pablo de Sarasate, napravio je izvanrednu međunarodnu karijeru. Zvezda velikih svetskih pozornica, izgrađivao se kao umetnik u okvirima sopstvenog repertoara, svirajući čuvene Ciganske melodije, kojima je želeo da istakne svoju fenomenalnu tehniku. Godine 1878. objavio je dve zbirke Španskih plesova, među kojima i Romansu i Andaluzu, Op. 22, koja mnogo više asocira na Andaluziju svojim istrajnim ritmom nego naslovom. Španske muzičke scene od kojih je sačinjena, više su proizvod imaginacije nego folklora, a draž crpe iz svoje elegancije i sjaja.
Upravo Fricu Krajsleru dugujemo čitavu seriju originalnih kompozicija napisanih u bečkom stilu, a koje su bile prava poslastica predratnih salona 1914. Reč je o kratkim delima protkanim sentimentalnošću (Liebesleid) i blagošću (Schon Rosmarin), čiju neodoljivu ljupkost autoru priznaju svi violinisti.

Nemanja Radulović, Kvartet Illico i Stanislas Kučinski okupili su se oko zajedničke ideje da širokoj publici pruže isto ono zadovoljstvo koje imaju kada zajedno na sceni proživljavaju i dele muziku. Između usijane virtuoznosti violine Nemanje Radulovića, scenske žice Kvartet Illico i moći izražavanja Stanislasa Kučinskog na kontrabasu, nastaje svet u kojem je porodica gudača u punom sastavu. Na granici između kamerne muzike i orkestra, đavolji trileri odzvanjaju i vibriraju, oživljavajući, na naše veliko zadovoljstvo, virtuozna dela za solo violinu.

Umetničke biografije Nemanje Radulovića i muzičara koji sviraju zajedno sa njim na koncertu u Dvorani Kulturnog centra na promociji CD-a.

Prvi put se u Srbiji mogu naći u prodaji izdanja Nemanje Radulovića. Izdavač CD-a je DECCA (21. septembar 2009), zastupnik za Srbiju je IPS-Medija II. Cena CD izdanja je 1140 dinara.

Vise o muzici Nemanje Radulovica na CD-u:
www.prestoclassical.co.uk/r/Art%2BAct/AR001
www.mmmusic.co.uk/reviews/cdreviews/devilstrill.html