Тема: СВАКИ ЈЕ МЕСЕЦ ФЕБРУАР
МАЧКА КОЈА ЛОВИ ПУРПУР
Пре много година, у време првих песничких
Признања, кад веровах да поезија… и тако даље,
Пријатељ је приметио да та поезија и није нешто
Нарочито, обично ређање бесмислених слика.
Он је тада својски покушавао да пише,
Није баш ишло. Онда је, будући паметан, одустао,
Бавио се политиком, постао пословни човек,
Ако тај израз није сувише јак.
Није тај човек од посла пресудан за ову причу,
Ни то што ми је све мање пријатељ, како стижу,
Сасвим прозаични, успеси. Важне су слике
Из његове опаске. Могу оне заиста бити
Неутемељене, има сијасет примера у српској
Поезији. Али им се не може одрећи инвенција,
Спрдња, моћ да засене бизнисмене, да разоре.
Овако некако:
Мачка је скотна, јер пацови премеравају авлију,
Двориште без граница је. Међе користимо
Уместо византијске пређе. У забитим
Крајевима место шалова везују облаке око врата,
Пурпурне и цинобер, ах, окер, све је окер
Под абажурима, и мачка је окер, носи мандарину
У губици, сабира боје за обитељ. А тамо
Недалеко, једу мачке, их, они љубе деликатесе.
Можда ће појести нашу мачку, пријатељу.
Канибализам је бизнис, схвати. Барбари, ех,
Премеравају двориште. Завршиће посао,
Премда је тренутно теодолит неисправан.
Узалуд постоје темплари. Ух, узалуд.
Живорад Недељковић (1959)
Из књиге Тутин и још 50 песама, Повеља, Краљево, 1998.
Као и у претходном случају, књгу Тутин и још 50 песама није могуће наћи у књижарама, врло тешко и у библиотекама, па се зато за даље читање препоручује доступније издање Сушти послови, Повеља, Краљево, 2002.
Белешка о Недељковићу и даље је дата уз песму за 8. јануар.