Тема: СВАКИ ЈЕ МЕСЕЦ ФЕБРУАР
ЕЛЕГИЈА ЗА МАЧКУ И МАЧИЋЕ
Бљесну асфалт, и трг, дјечјим мозгом прскан,
ал’ и једној мачки задњи трап је смрскан
Варка свијет вани, одскочило сунце,
мој боже, просуше из мајке младунце
Дрхтуре мачићи, на зраку, још ледном,
голи у свемиру, у простору крвожедном
Видјех мачкин поглед, тиштен, преужасан,
више но икада живот би ми јасан
А сјећам се и родиљина предњег трапа
у небо избачених, обасјаних шапа
И сјећам се мјаука – у глувило запаран,
стварнији но ја што сам сада стваран.
Стеван Тонтић (1946)
Из књиге Сарајевски рукопис, Стубови културе, Београд, 1998.
Стеван Тонтић (1946) сарајевски песник. Време рата, након изласка из Сарајева, провео у егзилу у Немачкој. Почетком текуће деценије вратио се у Сарајево.
Важније збирке песама: Наук о души и друге веселе приче (1970), Тајна преписка (1976), Наше горе вук (1976), Хулим и посвећујем (1977), Црна је мати недјеља (1983), Тајна преписка и друге пјесме (1984), Праг (1986), Изабране пјесме (1988), Сарајевски рукопис (1993), Лирика (1995), Мој псалам (1997), Благослов изгнанства (2001), Свето и проклето (2009).
Двојезична издања поезије (српски и немачки): Мој псалм/Меин Псалм (1997), Одисеј Пенелопи/Одyссеус ан Пенелопе (2001), Сарајевски рукопис/Хандсцхрифт аус Сарајево (2005/6)
Књига прозе Твоје срце, зеко (1998). Саставио антологије Новије пјесништво Босне и Херцеговине (1990) и Модерно српско пјесништво (1991).
Књига Сарајевски рукопис најзначајнија је песничка књига у српској култури, која за тему има ратове деведестих.