Тема: СВАКИ ЈЕ МЕСЕЦ ФЕБРУАР
МАЧКА
Већ толико пута опевана зверка,
Пред прагом жива и у дому стварна,
Камена сфинга што пролазнике мерка,
Из подсвести тамне химера утварна.
Час чуварка тишине испод кућног трема,
Сестра пантерова и рођака лавља,
Мисао час тамна у ћошку што дрема,
Присутност своју јутром што обнавља.
Час опруга гипка у крзно одевена,
Пратиља час кућна, присутница вечна,
Из првотне шуме давно доведена,
Та реч са канџама, реплика одсечна.
Цео дан је била предиља, истрајна,
У једнолик ромор све је сате спрела,
Па и за нас време постало је тајна
Док га је варила утроба јој врела.
А ноћ када дође, нечујног корака
Губи се у тами, жудња нека слатка
Сестринству је води, мами је из мрака,
Па путнику неком за ноћног повратка
Удаљеном дому из друге даљине
Док сусреће у мраку усамљене жене
У трену магновења помисао сине
Да су то мачке у жене претворене.
И Бодлеров онај самац и свезналац
Што мачка му студен у души сузбија
Кроз сопствене мôре постаје луталац
Док звер му се телом уз тело привија.
У стању оном што више није сан
Нити јава још, у сфери подсвесног,
Док милује мачку, жудњом савладан,
Он милује вољену из сећања свог.
Милован Марчетић (1953)
Песма се овде објављује први пут!
Милован Марчетић рођен је 1953. године у Приједору, живи у Београду. Објавио је књиге песама: Дан двадесет хиљада паса (1982), Начини ишчезавања (1986), Без имена, без лица (1990), Ратно острво (2000); Мера душе – изабране песме (2002), Ташкент (2006), Јеуx д’адултес (Игре одраслих) – изабране песме на француском језику (2008).
Књиге прича: Животи песника (1996), Мој Холивуд (2000) и Прво лице (2003).
Марчетић је радио као уредник у Књижевној речи и Речи, а тренутно је главни уредник Београдског књижевног часописа.