Тема: СВАКИ ЈЕ МЕСЕЦ ФЕБРУАР
МАЧКИЦА
У подруму има једна мачкица
која досађује некој девојци
док плете,
играјући се њеним клупчетом
на поду
и о коју се свако саплиће
ако је не види,
јер она има обичај да седи
насред подрумаи пошто је сива,
а унутра је полумрак,
неко запне ногом о њу
и спотакне се,
а понеко и падне.
Иначе ова мачкица не лови мишеве
и у стању је сатима да гледа
како промичу
и шуњају се около,
а она ни репом да мрдне.
Александар Ристовић (1933-1994)
Из књиге Лак као перо, Нолит, Београд, 1988.
Александар Ристовић (1933-1994) спада у најзначајније послератне српске песнике, још увек прилично далеко од институционалног признања тог статуса.
Објавио књиге песама: Сунце једне сезоне (1959), Име природе (1962), Дрвеће и светлост унаоколо (1964), Венчања (1966), Текстови (1969), Писма сањалици (1972), О путовању и смрти (1976), Та поезија (1979), Улог на сенке (1981), Нигде никог (1982), Горе и доле (1983), Дневне и ноћне слике (1984), Слепа кућа и видовити станари (1985), Лак као перо (1988), Платно (1989), Празник луде (1990), Хладна трава (1994) и готово комплетна заоставштина у 5 књига 1995. године: Кост и кожа, Неки дечак, Мали есеји, Песме 1984-1994 и Светиљка за Ж.Ж. Русоа. 1995. године такође је изашла и књига Ристовићевих изабраних песама Мириси и гласови, а објавио је и роман Трчећи под дрвећем (1970).
Књига Лак као перо заправо је нека врста романа у стиховима у којем се тематизује детињство дечаштво за време Другог светског рата.