Тема: СВАКИ ЈЕ МЕСЕЦ ФЕБРУАР
***
отргнут призор париског ресторана
бизарно опстаје на позадини: јевтини
висећи елементи.
дискретно топло осветљење,
пригушено ружичастим завесама
(у белилу соц-реалистичке кухиње
вришти са француским нагласком).
замишљам да је дама, несвесна
жамора пуне сале,
моја мама која се сетно осмехује.
још увек живи у студентским сновима
(њен пасош био је улазница за сваку земљу света).
гето еx-yу шири се у недоглед,
измаштано сивило стрип-цртачице.
моја нага ћерка-мачка и ја
са урођеном радозналошћу
проучавамо крајолик,
седећи на поду
испод укрштених црвених ногу
сушилице за веш.
најмањи покрет бива радост за
чула – потребна је једино
приземна перспектива.
Љиљана Јовановић (1980)
Из књиге Технологија маме, Матица српска, Нови Сад, 2008.
Љиљана Јовановић је рођена 1980. Објављује поезију у часописима од 1996.
Од 2002. године учествује у Ажиновој школи теорије и поезије коју води Дубравка Ђурић. Пише у интеракцији са другим песникињама/песницима, и под снажним утицајем феминистичке теорије и популарне културе. Њене песме су уврштене у више антологија. Објавила песничку књигу Технологија маме (2008).
Ради у образовању одраслих. Живи у Београду. .