Италијански неореализам на филму

Говоре: Душан Макавејев, Слободан Шијан, Небојша Поповић

еореализам на фотографијама у Дворани Културног центра Београда биће подржан неореализмом покретних слика на којима су развијене и довршене приче започете управо на фотографијама. На програму је пет филмова за које Културни центра има обезбедјена права за приказивање на траци од 35 милиметара. Аутори филмова су великани неореализма: Фелини, Де Сика, Роселини, Латуада, Де Сантис.

уторак, 16. фебруар
18.00 – Италијански неореализам на филму
Говоре: Душан Макавејев, Слободан Шијан, Небојша Поповић

20,00 – Филм: Чудо у Милану (Мирацоло а Милано), 1951 – р. Виторио де Сика
Антологијски филм италијанског неорализма . Трагикомедија под утицајем Чарлија Чаплина Ренеа Клера са елементима фантастике, утопије и оштре сатире. Филм се одиграва на периферији Милана где се људи из дашчара сукобљавају са власницима земљишта.
Сценарио: Ћезаре Цаватини (Цесаре Заваттини) Виторио Де Сика (Витторио Де Сица), Сузо Чеки Д Амико (Сусо Цецхи Д`Амицо) Марио Кјари (Марио Цхиари), Адолфо Франћи (Адолфо Франци) по Цаватинијевом роману “Добри Тото” , (Тотó ил буоно); улоге: Ема Граматика (Емма Граматица) Франческо Голизано (Францесцо Голисано), Паоло Стопа (Паоло Стоппа) Ђуљелмо Барнабо (Гуглиелмо Барнабò); фотографија: Алдо Грацијати (Алдо Гразиати); музика: Алесандро Чикоњини (Алессандро Цицогнини)
Награде : Кан ( Гран-при фестивала), награда Удружење њујоршких филмских критичара, Награда Синдиката италијанских филмских новинара.

среда, 17. фебруар
19.00 – Филм: Без милости (Сенза пиетà), 1947 – р. Алберто Латуада
После ИИ светског рата Латуада постаје неореалиста и изјављује да се само филмовима о народу могу изнети темељне истине о животу друштва. Латуада одмах снима два неореалистичка филма: БАНДИТ(Ил Бандито) 1946. године и БЕЗ МИЛОСТИ (Сенза пиета) 1947. године. Оба филма баве се тешким последицама рата и проблемима малих људи. Снимани су на аутентичним животним амбијентима и на локалном дијалекту.
У филму БЕЗ МИЛОСТИ Латуада у неореализам уводи расну проблематику кроз причу о трагичној љубави младе Италијанке која покушава да се извуче из канџи проституције и
америчког војника, црнца кога игра Џони Кицмилер који је нешто слично играо у југословенском филму “Долина мира” Францета Штиглица.
Сценарио: Федерико Фелини (Федерицо Феллини) Тулио Пинели (Туллио Пинелли); улоге: Џон Кицмилер (Јохн Китзмиллер) Карла Дел Пођо (Царла дел Поггио); Ђулијета Масина (Гиулиетта Масина); фотографија: Алдо Тонти; музика: Нино Рота

21.00 – Филм: Пробисвет (Ил бидоне), 1955 – р. Федерико Фелини
Опора реалистичка драма о тројици варалица који, прерушени у свештенике, варају сиротињу. Главни преварант је Аугусто, а помагачи су Роберто који жели да постане италијански Џони Реј и Бруно кога, због жеље да постане сликар, зову Пикасо.
Сценарио: Федерико Фелини (Федерицо Феллини) Тулио Пинели (Туллио Пинелли), Енио Флајано (Еннио Флаиано); улоге: Бродерик Крофорд (Бродерицк Цраwфорд) Франко Фабрици (Францо Фабриззи), Ричард Бејсхарт (Рицхард Басехарт) Ђулијета Масина (Гиулиетта Масина); фотографија: Отело Мартели (Отелло Мартелли); музика: Нино Рота

четвртак, 18. фебруар
19.00 – Филм: Горак пиринач (Рисо амаро), 1948 – р. Ђузепе де Сантис
Овај филм је класик неореализма и један од најуспешнијих поратних италијанских филмова у иностранству. Говори о искоришћавању радница на пиринчаним пољима Пијемонта. Посебност овог филма је еротски набој у глуми Силване Мангано која је постала прва пин-уп глумица у италијанској кинематографији.
Сценарио: Ђузепе Де Сантис (Гиусеппе Де Сантис) Карло Лицани (Царло Лиззани), Марио Моничели (Марио Моницелли) Ђани Пучини (Гианни Пуццини); улоге: Виторио Гасман (Витторио Гассман) Дорис Даулинг (Дорис Доwлинг), Силвана Мангано, Раф Валоне (Раф Валлоне); фотографија: Отело Мартели (Отелло Мартелли); музика: Гофредо Петраси (Гоффредо Петрасси)
Филм је номинован за Оскара за оригинални сценарио

21.00 – Филм: Где је срећа? (Дов`è ла либертà?), 1954 – р. Роберто Роселини
Овај филм је пример сатиричке фикције у италијанском неореализму. Главни јунак планира савршено бекство из затвора али не успева да га реализује јер је у међувремену званично ослободјен. Неочекивана слобода потпуно уништава јунака филма који се осамљује, изопштава од света и на крају враћа у затвор.
Сценарио: Виталијано Бранкати (Виталиано Бранцати) Енио Флајано (Еннио Флаиано), Антонио Пјетранђели (Антонио Пиетрангели) Роберто Роселини (Роберто Росселлини) Винћенцо Таларико (Винцензо Таларицо); улоге: Тотó, Марија Бон Розето (Мариа Бон Росето), Андреа Компањони (Андреа Цомпагнони); фотографија: Тонино Дели Коли (Тонино Делли Цолли) Алдо Тонти; музика: Ренцо Роселини (Рензо Росселлини)

Филмски серијал је део пројекта ГОДИНЕ НЕОРЕАЛИЗМА: Смернице италијанске фотографије који се у Културном центру Београда, Ликовна и АРТГЕТ галерија, реализује 3-28. фебруара 2010.