Тема месеца јануара: ЗЛАТНА ВЕЈАВИЦА ШТО ПО САМОЈ СЕБИ ВЕЈЕ
***
Беже ли ми
по зимској киши
обриси леђа?
Танеда Сантока (1882-1940)
Превод са јапанског Хирошо Јамасаки-Вукелић
Из књиге Четири годишња доба, СКЦ, Београд, 2003.
Овој песми сам аутор Танеда Сантока је дао наслов „самопрезир“. Песник гледа у леђа другог „ја“ како бежи од њега самога. Он не зна да се реши тог расцепа. Унутрашњи немир му не да да стане, да се настани било где. Киго „зимска киша“ (шигуре), ситна, која сипи на махове, право је оличење песникове душе.