Тема месеца јануара: ЗЛАТНА ВЕЈАВИЦА ШТО ПО САМОЈ СЕБИ ВЕЈЕ
***
Памћење је зла не мало
Сакрило од вас и мене.
Сав живот је лаг-лагало,
Проиграло поверење.
Можда, град и парк ниједан
Не постоји – нема спора –
Живи само снага леда
И сланога мора.
Свет је, можда – пут звездани
Преко снега тога.
Свет је, можда – само тајга
Ка схватању Бога.
1937–1956.
Варлам Шаламов (1907-1982)
Превео са руског Миодраг Сибиновић
Из Антологија руске лирике (крај X – почетак XXИ века), књига ИИИ, Паидеиа, Београд, 2007.
Варлам Тихонович Шаламов (18. ВИ, тј. 1. ВИИ 1907, Вологда – 17. И 1982, Москва) – писац прозе, песник и есејиста.
Пореклом је из старе свештеничке породице. После завршене гимназије у Вологди, две године је радио у фабрици коже, да би 1926. дошао у Москву на студије права. Ту се укључио и у политички и у књижевни живот. Међутим, почетком 1929. је ухапшен и осуђен на три године робије због растурања „Писма Конгресу“ В. Лењина. По повратку у Москву 1932. наставио је да се бави књижевношћу, радећи, истовремено, и као новинар у низу малих синдикалних часописа. Јануара 1937. поново је ухапшен и осуђен на петогодишњу робију у Колими, да би 1943. опет, као повратник, добио још десет година, – због антисовјетске пропаганде: нобеловца, емигранта И. Буњина назвао је руским класиком). Из логора је пуштен 1951, али без права напуштања Колиме, где је радио као болничар. После две године дозвољено му је да се пресели у Калињинску област. Године 1956. је рехабилитован и враћен у Москву, где је неко време сарађивао у часопису „Москва“.
У Москви је 1961. објавио своју прву песничку књигу Огњиво. Међутим, пошто је 1978. у Лондону објављен на руском језику том његових Прича са Колиме, његов страдалнички живот је опет кренуо старим током: маја 1979. Шаламов је прешао у дом за остарела лица и инвалиде, да би отуда након три године био присилно упућен у интернат за хроничне психичке болеснике. На путу се прехладио и убрзо је умро.
Читаоцима у Србији и бившој Југославији познат је пре свега као прозни писац. Његове Приче са Колиме спадају у напотреснија сведочанства о стаљинистичким сибирским логорима. На српски језик су у другој половини осамдесетих година прошлог века преведене и Шаламовљеве књиге Крхотине двадесетих и Четврта Вологда.