Тема месеца јануара: Златна вејавица што по самој себи веје
Шест зима
1.
У том црном хотелу једно дете спава.
А напољу: ноћ зимска
у којој се врте разрогачене коцкице.
2.
Елита покојника скаменила се
на Катаринином гробљу
где дрхће ветар у свом оклопу са Свалбарда.
3.
Једне ратне зиме док лежах болестан
некаква огромна леденица нарастала је крај прозора.
Сусед и харпун, сећање неразјашњиво.
4.
С ивице крова лед виси.
Леденице: обрнута готика.
Марва апстрактна, стаклена вимена.
5.
Празан вагон на споредном колосеку.
Непокретан. Хералдички.
С путовањима под канџама својим.
6.
Вечерас снежна вејавица, месечина. Медуза месечине лично
ту пред нама лебди. Осмеси наши
на путу према кући. Зачарана алеја.
Томас Транстремер (1931)
Превео са шведског Мома Димић; из књиге: Томас Транстремер, Сабране песме, Нолит, Београд, 2003.
Томас Транстремер (Стокхолм, 1931) је након завршених студија радио као психолог у поправној установи за младе деликвенте и бавио се образовањем особа са посебним потребама.
Спада у ред најпревођенијих европских песника (преводили су га између осталих и Чеслав Милош и Генадиј Ајги), а значајни песници посвећивали су му своје стихове (Јосиф Бродски, Ласе Седерберг). Добитник је већине најзначајнијих европских награда, а био је дуго времена у најужим изборима за Нобелову награду.
Објављене књиге песама: 17 песама (1954), Тајне на путу (1958), Напола довршено небо (1962), Звуци и шине (1966), Баријера истине (1970), Стазе (1973), Балтик (1974), Баријера истине (1978), Дивљи пијац (1983), За живе и мртве (1989), Тужна гондола (1996), Велика загонетка (2004). У преводу Моме Димића, у наведеном издању, целокупно песничко дело Томаса Транстремера, изузев последње збирке, доступно је на српском језику.