ПРОСТОРИ ЈЕЗИКА
ДАН КАДА ЈЕ УМРЛА ЛЕЈДИ ГАГА
Какав је ово дан: је ли он попут дуге,
апстракције коју донекле схватам, је ли кућа са белим заставама
како га могу досећи.
Једном давно познавала сам цуру која је себе звала: Лепотица
а свој кожни асесоар: Звери.
Па, могу ли ствари бити онакве како их назовем, је ли у томе тајна.
Једном давно у источној Европи
живела је једна девојка која је ишла у клуб Контура:
дирала се на Обронку међу Облачићима.
Све то звучи безвезе. Јесте, дирала сам се. Помало дебела,
никада нисам мислила да сам нешто надарена, звезда,
ја једноставно нисам капирала друге. Али ти,
ти не желиш да чујеш тај део, ти само желиш да се сексам
међу политиком.
Јеби се: ја само желим да пишем о
бумбарима, бумбарима.
Њујоршка школа је настала јер
ствари мораш да именујеш у Њојорку.
Иначе, превише тога постоји.
Ана Божичевић (1977)
Превео са енглеског Жељко Митић
Из књиге Дан када је умрла Лејди Гага, Пети талас, Ниш, 2011.
Оно што се дешава у Њујорку, дешава се и у језику: ствари морају да се именују. Иначе – нестају.