ПРОСТОРИ ЈЕЗИКА
НЕДОВРШЕНИ
Лице које не говори, лице које се не смеје,
које не каже ни „да“ ни „не“.
Чудовиште.
Сенка.
Лице које се пружа,
које одлази,
које пролази,
које се полако расцветава према нама…
Изгубљено лице.
Анри Мишо (1899-1984)
Превео са француског Јован Христић
Из књиге Моји поседи, Нолит, Београд, 1976.
У тајним просторима језика чувају се сва лица, она недовршена, изгубљена, некада виђена.