52. Oktobarski salon: VREME JE DA SE UPOZNAMO

U nedelju, 4. decembra su u Muzeju 25.maj proglašeni dobitnici Nagrada 52. OS: Vahida Ramujkic i Artur Žmijevski
Nagrade 52. Oktobarskog salona

Laureatkinja Nagrade 52. Oktobarskog salona je Vahida Ramujkić, koja je na Salonu učestvovala instalacijom Istorije u raspravi.
O Nagradi je odlučio tročlani Žiri, koji je ove godine radio u sastavu: Zdenka Badovinac, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Ljubljani, Dejan Sretenović, glavni kustos Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu i Jerko Denegri, istoričar umetnosti iz Beograda.
Žiri je dodeljivanje Nagrade Ramujkićevoj obrazložio sledećim rečima: Rad Istorije u raspravi Vahide Ramujkić se u formi interaktivne arhivske instalacije bavi aktuelnom temom revizije istorije jugoslovenskih naroda u udžbenicima postjugoslovenskih država. Odgovarajući na istraživanje pojma odgovornosti umetnika koje pokreće ovogodišnji Oktobarski salon, Ramujkićeva umetničko delo koncipira kao neku vrstu otvorene učionice i radionice istorije koja dolaženje do istine prepušta pojedincu kao aktivnom čitaocu i komentatoru izložene građe. Kvalitet ovoga rada počiva na njegovom participatornom karakteru i korišćenju prostora umetnosti kao platforme za razvijanje diskusije o statusu istorijskih činjenica u diskursima nauke, obrazovanja i nacionalnih politika.

Obrazloženje Žirija povodom Nagrade 52. Oktobarskog salona

Dodeljena je i Nagrada Kulturnog centra Beograda, koja podrazumeva organizovanje izložbe u jednoj od galerijskih prostora Centra, čime se uspostavlja neposredna saradnja između Centra kao organizatora Salona i umetnika predstavljenih na Salonu. Ovogodišnji dobitnik je Artur Žmijevski, umetnik iz Poljske. Žmijevski je ove godine na Oktobarskom salonu prisutan sa dva rada u formi videa: Oni, video iz 2007. i Ponavljanje, iz 2005. U obrazloženju Žirija se, između ostalog, kaže da Žmijevski u svom radu istražuje dugoročne traume koje izazivaju razni istorijski i sociopolitički događaji. Tematska aktuelnost i perfekcionizam u radu Žmijevskog odgovaraju i koncepciji rada likovnog programa Kulturnog centra Beograda… Inače, ovaj ugledni poljski umetnik je nekoliko puta gostovao u likovnim programima Kulturnog centra Beograda: prvi put njegov rad beogradska publika je imala prilike da vidi na izložbi Kritičari su izabrali 2002, autorke Bojane Pejić; potom na 46. Oktobarskom salonu, čija je umetnička direktorka bila Darka Radosavljević.

Žiri koji je odlučivao o Nagradi Kulturnog centra Beograda je odlučivao u sastavu Mia David, Gordana Dobrić i Aleksandra Estela Bjelica Mladenović.

Obrazloženje Žirija povodom Nagrade Kulturnog centra Beograda na 52. OS

*********************

VREME JE DA SE UPOZNAMO

Muzej 25. maj – Muzej istorije Jugoslavije, Botićeva 6
Svečano otvaranje: četvrtak, 20. oktobar u 19.00
19.30 – koncert Damira Avdića

Muzej in galerije mesta Ljubljane
otvaranje izložbe 10. novembra u 19.00, deo 52. Oktobarskog salona u Ljubljani

Kustoskinje: Galit Eilat (Izrael) i Alenka Gregorič (Slovenija)

Organizator
Kulturni centar Beograda

Kako generisati odgovornost? Kako danas možemo da reagujemo ili odgovorimo na zahtev da budemo odgovorni prema drugom ili prema njegovom, drukčijem pogledu na svet? Kako možemo da preuzmemo odgovornost ili da delujemo drukčije u svojstvu proizvođača i/ili potrošača kulture? Kako možemo da igramo aktivniju ulogu u tom procesu?

52. Oktobarski salon je postavio sebi za cilj da bude katalizator rasprave o poslušnosti u odnosu prema autoritetu, o konformizmu, društvenoj odgovornosti, kao i o neposlušnosti i nekonformizmu. Za ispitivanje ključnog pojma odgovornosti kustoskinje koriste tri metode: simulaciju, eksperiment i ponovno odigravanje događaja, verujući da su mnogi umetnici danas prihvatili te metode kao glavne umetničke alatke, posebno u umetnosti performansa, instalacija, filma, videa i fotografije. Akcenat će biti na razvoju onih umetničkih inicijativa i projekata tokom poslednjih par godina koji se okreću od globalnog ka lokalnom i specifičnom. Umetnici često odgovorno reaguju na svoje neposredno društveno i političko okruženje, postavljaući pitanja o mikrokosmosu u kom žive i rade, a kustoskinje veruju da reč „odgovornost“ označava sposobnost da se odgovori.

Kroz aktivno uključivanje pojedinaca, ustanova, nevladinih organizacija i drugih aktera lokalne i međunarodne umetničke, kulturne i aktivističke scene 52. Oktobarski salon će biti živo mesto razmene znanja i diskusioni prostor o pitanjima koja se tiču kompleksne pozicije i pojedinca i kolektiva, složenih odnosa među društvima, razumevanja, poštovanja i protekcije univerzalnih ljudskih vrednosti, lične odgovornosti, permanentnog propitivanja neizbežnog političkog dela naših života.

Tokom trajanja izložbe Salona biće organizovan intenzivan program posvećen edukaciji i radu sa mladima, u kojem će svoje projekte predstaviti i realizovati Muzej savremene umetnosti Beograd, Remont, NVO Blokovi, Balkanski centar za Bliski Istok, Ana Nedeljković, Stefan Arsenijević i Srđan Vučinić, Inicijativa za arhitekturu izložbi – Poligon…

Izložbu će pratiti i drugi prateći sadržaji: vođenja kroz izložbu sa kustosima Salona i poznatim ličnostima iz sveta kulture.

Ovogodišnji Salon će biti propraćen i publikacijom tačnije tekstovima/ esejima i studijama koje potpisuje osmoro autora: Ivan Čolović, etnolog i antropolog, Lana Zdravković, istraživač, publicista, politička aktivistkinja i umetnica, Damir Arsenijević, teoretičar književnosti, Dr Stef Skaljola, vojna istoričarka i koordinatorka projekta Usmena istorija holandskog Instituta za veterane, Noa Trajster, izraelska umetnica i kustoskinja, Branimir Stojanović, filozof i teoretičar psihoanalize, Ran Kasmi Ilan, učesnik u vojnim intervencijama, Udi Edelman, student na Institutu Cohn za istoriju i filozofiju nauke i ideja, u okviru Univerziteta u Tel Avivu.

Teme ovogodišnjeg Salona posvećene poslušnosti, pokoravanju vlastima, konformizmu, neposlušnosti, biće sagledane kroz sadržaje koji se bave istorijom kulturnih institucija u odnosu prema prošlosti, o metodama koje koriste filozofiju, psihoanalizu i umetnost u odnosu prema militarizovanim kulturama, o posledicama žestokih, ratnih sukoba kroz intervjue ratnih veterana ili o poslušnosti i neposlušnosti u vojnim akcijama iz lične perspektive. O tekstu Etjena de la Boetija napisanom u 16. veku , jednom od najranijih spisa o neposlušnosti i o uticaju masa na društvo kada su suočene s moći, relevantan podjednako i danas…

Knjiga će biti promovisana u okviru ovogodišnje izložbe 52. Oktobarskog salona u Beogradu i u Ljubljani, sredinom novembra meseca.

Autor vizuelnog identiteta: Mirko Ilić
Arhitekta postavke: Oren Sagiv

Galit Eilat (IL/NL) je publicistkinja, teoretičarka, kustoskinja i jedan od osnvača Izraelskog centra za digitalnu umetnost Holon (The Israeli Centre for Digital Art). Jedna je od glavnih urednica internet magazina za umetnost i kulturu Maarav, a trenutno radi na mestu kustosa istraživača u Vanabe Muzeju (Van Abbemuseum) u Ajdhovenu. Njeni projekti se najčešće bave političkom situacijom na Bliskom Istoku, temama aktivizma, (odgovornosti) i politčke imaginacije.

Alenka Gregorič (SI) je istoričarka umetnosti, kustoskinja i pisac. Od 2003. do 2009. bila je umetnička direktorka Škuc galerije u Ljubljani, ali i kustoskinja, organizatorka i koordinatorka svih programskih aktivnosti iste galerije. Od 2009. je umetnička direktorka Gradske umetničke galerije u Ljubljani. Članica je nekoliko međunarodnih saveta, komisija i civilnih inicijativa. Odgovornost onih koji produciraju savremenu umetnost i institucije kulture, kao i njihove uloge u savremenom društvu su u fokusu njenog interesovanja.

Učesnici 52. Oktobarskog salona:
Damir Avdić, Art Klinika, Josi Atja & Itamar Rouz, Jael Bartana, Centar za kulturnu dekontaminiaciju, Nemanja Cvijanović, Vuk Ćosić & Irena Vele, Rod Dikinson, Mikos Erhardt & Litl Vorsou, Etcetera, Jan Fabr, Ibro Hasanović, IRWIN, Haled Dzerar, Kiosk, Kontekst kolektiv, Mladen Miljanović, Avi Mograbi, Darinka Pop-Mitić, Vahida Ramujkić, Kateřina Šeda, Nebojša Šerić Shoba, Imodzen Stidzvorti, Milica Tomić, Urtika, Amir Jaciv, Akram Zatari, Katarina Zdjelar, Artur Zmijevski.

Osnivač i pokrovitelj: Grad Beograd
Podrška: Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva