52. Oktobarski salon: VREME JE DA SE UPOZNAMO

У недељу, 4. децембра су у Музеју 25.мај проглашени добитници Награда 52. ОС: Вахида Рамујкиц и Артур Жмијевски
Награде 52. Октобарског салона

Лауреаткиња Награде 52. Октобарског салона је Вахида Рамујкић, која је на Салону учествовала инсталацијом Историје у расправи.
О Награди је одлучио трочлани Жири, који је ове године радио у саставу: Зденка Бадовинац, директорка Музеја савремене уметности у Љубљани, Дејан Сретеновић, главни кустос Музеја Савремене уметности у Београду и Јерко Денегри, историчар уметности из Београда.
Жири је додељивање Награде Рамујкићевој образложио следећим речима: Рад Историје у расправи Вахиде Рамујкић се у форми интерактивне архивске инсталације бави актуелном темом ревизије историје југословенских народа у уџбеницима постјугословенских држава. Одговарајући на истраживање појма одговорности уметника које покреће овогодишњи Октобарски салон, Рамујкићева уметничко дело конципира као неку врсту отворене учионице и радионице историје која долажење до истине препушта појединцу као активном читаоцу и коментатору изложене грађе. Квалитет овога рада почива на његовом партиципаторном карактеру и коришћењу простора уметности као платформе за развијање дискусије о статусу историјских чињеница у дискурсима науке, образовања и националних политика.

Образложење Жирија поводом Награде 52. Октобарског салона

Додељена је и Награда Културног центра Београда, која подразумева организовање изложбе у једној од галеријских простора Центра, чиме се успоставља непосредна сарадња између Центра као организатора Салона и уметника представљених на Салону. Овогодишњи добитник је Артур Жмијевски, уметник из Пољске. Жмијевски је ове године на Октобарском салону присутан са два рада у форми видеа: Они, видео из 2007. и Понављање, из 2005. У образложењу Жирија се, између осталог, каже да Жмијевски у свом раду истражује дугорочне трауме које изазивају разни историјски и социополитички догађаји. Тематска актуелност и перфекционизам у раду Жмијевског одговарају и концепцији рада ликовног програма Културног центра Београда… Иначе, овај угледни пољски уметник је неколико пута гостовао у ликовним програмима Културног центра Београда: први пут његов рад београдска публика је имала прилике да види на изложби Критичари су изабрали 2002, ауторке Бојане Пејић; потом на 46. Октобарском салону, чија је уметничка директорка била Дарка Радосављевић.

Жири који је одлучивао о Награди Културног центра Београда је одлучивао у саставу Миа Давид, Гордана Добрић и Александра Естела Бјелица Младеновић.

Образложење Жирија поводом Награде Културног центра Београда на 52. ОС

*********************

ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ УПОЗНАМО

Музеј 25. мај – Музеј историје Југославије, Ботићева 6
Свечано отварање: четвртак, 20. октобар у 19.00
19.30 – концерт Дамира Авдића

Музеј ин галерије места Љубљане
отварање изложбе 10. новембра у 19.00, део 52. Октобарског салона у Љубљани

Кустоскиње: Галит Еилат (Израел) и Аленка Грегорич (Словенија)

Организатор
Културни центар Београда

Како генерисати одговорност? Како данас можемо да реагујемо или одговоримо на захтев да будемо одговорни према другом или према његовом, друкчијем погледу на свет? Како можемо да преузмемо одговорност или да делујемо друкчије у својству произвођача и/или потрошача културе? Како можемо да играмо активнију улогу у том процесу?

52. Октобарски салон је поставио себи за циљ да буде катализатор расправе о послушности у односу према ауторитету, о конформизму, друштвеној одговорности, као и о непослушности и неконформизму. За испитивање кључног појма одговорности кустоскиње користе три методе: симулацију, експеримент и поновно одигравање догађаја, верујући да су многи уметници данас прихватили те методе као главне уметничке алатке, посебно у уметности перформанса, инсталација, филма, видеа и фотографије. Акценат ће бити на развоју оних уметничких иницијатива и пројеката током последњих пар година који се окрећу од глобалног ка локалном и специфичном. Уметници често одговорно реагују на своје непосредно друштвено и политичко окружење, постављаући питања о микрокосмосу у ком живе и раде, а кустоскиње верују да реч „одговорност“ означава способност да се одговори.

Кроз активно укључивање појединаца, установа, невладиних организација и других актера локалне и међународне уметничке, културне и активистичке сцене 52. Октобарски салон ће бити живо место размене знања и дискусиони простор о питањима која се тичу комплексне позиције и појединца и колектива, сложених односа међу друштвима, разумевања, поштовања и протекције универзалних људских вредности, личне одговорности, перманентног пропитивања неизбежног политичког дела наших живота.

Током трајања изложбе Салона биће организован интензиван програм посвећен едукацији и раду са младима, у којем ће своје пројекте представити и реализовати Музеј савремене уметности Београд, Ремонт, НВО Блокови, Балкански центар за Блиски Исток, Ана Недељковић, Стефан Арсенијевић и Срђан Вучинић, Иницијатива за архитектуру изложби – Полигон…

Изложбу ће пратити и други пратећи садржаји: вођења кроз изложбу са кустосима Салона и познатим личностима из света културе.

Овогодишњи Салон ће бити пропраћен и публикацијом тачније текстовима/ есејима и студијама које потписује осморо аутора: Иван Чоловић, етнолог и антрополог, Лана Здравковић, истраживач, публициста, политичка активисткиња и уметница, Дамир Арсенијевић, теоретичар књижевности, Др Стеф Скаљола, војна историчарка и координаторка пројекта Усмена историја холандског Института за ветеране, Ноа Трајстер, израелска уметница и кустоскиња, Бранимир Стојановић, филозоф и теоретичар психоанализе, Ран Касми Илан, учесник у војним интервенцијама, Уди Еделман, студент на Институту Цохн за историју и филозофију науке и идеја, у оквиру Универзитета у Тел Авиву.

Теме овогодишњег Салона посвећене послушности, покоравању властима, конформизму, непослушности, биће сагледане кроз садржаје који се баве историјом културних институција у односу према прошлости, о методама које користе филозофију, психоанализу и уметност у односу према милитаризованим културама, о последицама жестоких, ратних сукоба кроз интервјуе ратних ветерана или о послушности и непослушности у војним акцијама из личне перспективе. О тексту Етјена де ла Боетија написаном у 16. веку , једном од најранијих списа о непослушности и о утицају маса на друштво када су суочене с моћи, релевантан подједнако и данас…

Књига ће бити промовисана у оквиру овогодишње изложбе 52. Октобарског салона у Београду и у Љубљани, средином новембра месеца.

Аутор визуелног идентитета: Мирко Илић
Архитекта поставке: Орен Сагив

Галит Еилат (ИЛ/НЛ) је публицисткиња, теоретичарка, кустоскиња и један од оснвача Израелског центра за дигиталну уметност Холон (Тхе Исраели Центре фор Дигитал Арт). Једна је од главних уредница интернет магазина за уметност и културу Маарав, а тренутно ради на месту кустоса истраживача у Ванабе Музеју (Ван Аббемусеум) у Ајдховену. Њени пројекти се најчешће баве политичком ситуацијом на Блиском Истоку, темама активизма, (одговорности) и политчке имагинације.

Аленка Грегорич (СИ) је историчарка уметности, кустоскиња и писац. Од 2003. до 2009. била је уметничка директорка Шкуц галерије у Љубљани, али и кустоскиња, организаторка и координаторка свих програмских активности исте галерије. Од 2009. је уметничка директорка Градске уметничке галерије у Љубљани. Чланица је неколико међународних савета, комисија и цивилних иницијатива. Одговорност оних који продуцирају савремену уметност и институције културе, као и њихове улоге у савременом друштву су у фокусу њеног интересовања.

Учесници 52. Октобарског салона:
Дамир Авдић, Арт Клиника, Јоси Атја & Итамар Роуз, Јаел Бартана, Центар за културну деконтаминиацију, Немања Цвијановић, Вук Ћосић & Ирена Веле, Род Дикинсон, Микос Ерхардт & Литл Ворсоу, Етцетера, Јан Фабр, Ибро Хасановић, ИРWИН, Халед Дзерар, Киоск, Контекст колектив, Младен Миљановић, Ави Мограби, Даринка Поп-Митић, Вахида Рамујкић, Катеřина Шеда, Небојша Шерић Схоба, Имодзен Стидзворти, Милица Томић, Уртика, Амир Јацив, Акрам Затари, Катарина Здјелар, Артур Змијевски.

Оснивач и покровитељ: Град Београд
Подршка: Министарство културе, информисања и информационог друштва