ПРОСТОРИ ЈЕЗИКА
ИЗГУБИТИ СИНТАКСУ
Или, боље,
изгубити синтаксу, целу генеалогију
која је давала смисао. И рећи рашљика, сунце,
рећи мука растења,
као што би рекао камен, радијатор, пластика.
Пуноглавци, вертикалне парадигме и ниједан сан.
Најневидљивија соба, мехурић
ужареног ваздуха у пирамиди леда.
Можда ће то бити мирис, интензиван укус.
Густа транспаренција,
окрутнија.
Фабио Пустерла (1957)
Превео са италијанског Дејан Илић
Из књиге Тело и поглед, Повеља, 2006.
Простори језика могу да се траже и у просторима који су им по дефиницији супротстављени, а то су они на које језик реферира. Савремена поезија се бави много овим феноменом, и то веома узбудљиво.