ПРОСТОРИ ЈЕЗИКА
*
Бити оловка је потајна тежња.
Згорети на хартији лагано
и на хартији остати
у другачијој новој форми.
Постати тако од меса знак,
од оруђа нежна
окосница мисли.
Али ово благо
помрачење материје
ретко је допуштено.
Неки залазе само са својим телом,
тада и растанак од њега више боли.
Валерио Магрели (1957)
Превео са италијанског Дејан Илић
Из књиге Природе и шаре, Октоих, Подгорица, 1995.
Простори језика код Магрелија су блиски телесним. Зато у његовој поезији ови растанци не боле.