ПРОСТОРИ ЈЕЗИКА
***
Јутрос смо тако рано устали
и возили се празним улицама
до аеродрома.
И пловили смо поспани и речи
су се сударале једне о друге
као пијане скитнице
И мој прозирни језик
жели да сачува тај
тренутак у љубавној епифанији
моје песме
једном заувек
за вечност
Дубравка Ђурић (1961)
Дубравка Ђурић се игра језиком. Прозирност је скучен простор, а опет, управо ту, могуће се дивно играти, на трен искочити изван своје коже.