ПРОСТОРИ ЈЕЗИКА
*
шездесет
осма
мој језик
луди у
тами шаке као
уштројено јаре
Бојан Васић (1985)
Из књиге Томато, независно издање, Београд, 2011.
Простори језика су простори бића. Насупрот ограничености физичког простора, језички су отворени и увек нови, у свакој песми повећава се њихова димензионалност. То је тема месеца децембра.
У Васићевој песми призвана је једна епоха, да ли херојска, али је и повучена једна граница, односно, сада смо овде.