СКРИВЕНО
мирише јато јасних крила
висока ноћ
неотргнутих дечака
постајемо тихи дезен
одумрлих тела
прошивени отмицама
неминовношћу искрене разлике
међусобни зуби
утискују нам наше сенке
Владимир Табашевић (1986)
Из књиге у штампи Трагус (2011).
Успешност песме је успешност генерисања привида. Песничка слика која само привидно делује да је могућа, да је замислива, јесте суштинска песничка слика. Слика која је на граници те замисливости обилује неком унутрашњом немисливом силом која односи својим таласима и само биће: Међусобни зуби утискују нам наше сенке.