СКРИВЕНО
( сан се увукао и нагло заћутао пред нашим огледалима )
обучена у тиху кравату гола због
брзине атељеа и товара љуљашки које
шкрипе страхом надимака умирује своје
дуговечне повезе преко измишљене силине
скулптуре у коју се претвара њени свежи
комади неискориштени као маргине заузимају дно
упадају у цвеће које до тада није постојало
полако се играјући са вагином пролећа
саде две девојчице које секу косу и мирују
утврђеним идентитетима пчелињих смрти
понављају се и голицају немисливим пауцима
на длану бога прескачу његове вечне линије
хране се мирисом његовог непостојања осунчане
судбином лавежа који им се зарива у лица
Владимир Табашевић (1986)
Из књиге у штампи Трагус (2011).
Цензурисање сна: тишина кравате као форма свеопште тишине, голо сећање на дечије позориште које је прошло брже него замаси мноштва љуљашки, страх, дугачки вратови блаженог крвављења које ствара цвеће, судбина говора као судбина божијих смрти због које обезбојавамо сопствене очи.
П. С. Из техничких разлога није могуће дати ову песму као што треба, односно да строфе иду у три паралелне колоне, једна поред друге. (прим. Марјан Чакаревић)