Трибина: Мага Магазиновић, 1882 – 1968

Мага Магазиновић је била прва новинарка и библиотекарка, зачетница модерног плеса у Србији…

Марија Мага Магазиновић рођена је у Ужицу 1882, а умрла у Београду 1968. године. У Београду је завршила Вишу женску школу, а потом и факултет, где је дипломирала 1904. код професора Бране Петронијевића. Одлази у Немачку 1909. године, где на Берлинском универзитету наставља усавршавање из немачког језика и студира историју уметности, а балетску уметност учи код најпознатијих уметника и теоретичара тог времена Елизабете и Исодоре Данкан, Минете Вегман. Похађа и глуму, и то код великог Макса Рајнхарта. У Београду, уз одобрење Министарства просвете, 1910. отвара Школу за декламацију, естетску гимнастику и иностране језике.
Након још неколико боравака и усавршавања у Немачкој, мења име своје школе у Школа за ритмику и пластику Маге Магазиновић, која ће све до 1935. радити и постојати паралелно са класичним балетским образовањем у Београду.
Мага Магазиновић је и прва библиотекарка у Народној библиотеци Србије и прва жена којој је журналистика била позив. Радила је у Политици, а сарађивала и у Пијемонту и Српкињи. Иако је пола века била потпуно посвећена модерној уметничкој игри, никада се није сасвим одрекла своје новинарске професије. Писала је за Полтику текстове о ритмици и пластици као облицима телесног и духовног васпитања омладине, а посебно женске младежи.
Пуних четрдесет година Мага Магазиновић била и професор филозофије, немачког и српског језика у Првој женског гимназији. Упркос томе она је велику енергија улагала у развој уметности игре на нашим просторима, стално се усавршавајући на специјалистичким курсевима у Европи, све до почетка Другог светског рата. После рата била је ангажована као професор у Државној балетској школи за неколико предмета, између осталог и историју игре, за који је написала прву такву историју на српском језику. Објавила је више стручних радова везаних за педагогију, модерну уметничку игру, телесну културу. Бавила се и превођењем са немачког и руског језика. Написала је аутобиографску књигу Један живот, који је у деловима штампан у Летопису матице српске, а у целини објављен у књизи Мој живот, коју је приредила Јелена Шантић, а објавила издавачка кућа Цлио из Београда 2000. године.
Толико тога што је чинило њен живот било је прерано, све док није постало прекасно. Али њен неизбрисиви траг у српској култури и нашем сећању је остао.
У њеном родном Ужицу од 2003. године постоји улица која носи њено име у самом центру грда у којој се налази и Народно позориште. И у Београду, на територији општине Звездара, постоји улица са њеним именом.

Учествују: Татјана Корићанац, Дубравка Ђурић, Вера Обрадовић и Анђелка Цвијић; плесну нумеру изводи Ана Џанковић

Београд из женског угла – Шетња

ШЕТЊА СЕ ОТКАЗУЈЕ ИЗ ТЕХНИЧКИХ РАЗЛОГА.

У суботу 19. новембра прошетаћемо Београдом Маге Магазиновић.
Окупљање је предвиђено за 11 сати испред Задужбине Илије М. Коларца на Студентском тргу 5.
Ово место има посебан значај у животу Маге Магазиновић. као и сви градски пунктови које ћемо обићи: Народно позориште, биоскоп Балкан, кућа Крсмановић, Руски дом, Официрски дом, закључно са парком Мањеж и ЈДП.
Шетњу води Бојана Ибрајтер Газибара, историчарка уметности.
Не постоји лоше време за шетњу, постоји само лоша гардероба. Ипак, ако буде у суботу падала киша или дувала ледена кошава, шетњу ћемо одложити.