СКРИВЕНО
Повраћаш и стојиш, мокра, гледати те
како говориш, Устајеш из кревета
Лебдиш као огледало,
облак у отвореном плафону предсобља
Само држи врата затворена, увек!
Жице из твог брусхалтера
стежу плочице пода, бокал
Само држи врата затворена, увек!
Птица чува твоје тело
Само држи врата затворена, увек!
Увек у пет сати, разваљује те
Само држи врата затворена, љубави
Насмејана као лутка, никада тужна
Птица, коју сам оставио да те чува
Изгризла је столњак
Затекао ме је покољ, фронцле
око кревета
Урош Котлајић (1982)
Песма из књиге Песме (у припреми).