СКРИВЕНО
Везани жицом љубавници
стално раздвојени,
ужина којом су се мазали
мрве низ које су планине
ставиле чаршав са јагодама,
дланове за њих, уместо простора
где су се и дивље свиње туцале
где су дрхтали облаци над њиховим врхунцима
Испуцала је слика:
простор довољно необичан
да у њега не могу да стану
њихове коже (сада скупљене, као меке, клонуле маказе)
већ само тела, гола узбуђена тела
Урош Котлајић (1982)
Песма из књиге Песме (у припреми).