СКРИВЕНО
плав уљани
пораз
тиме
започиње
њен свилени свлак у
углу баналан
бог
потпун и затворен као
олимпијски базен капље са
зидова
неко
мрмља никотин удише
неиспаване алке у
меким медведима и
пита чему
историја кад водим дечије
позориште или
гинем на летовању у
тунису слова
жаре
испаљују густ гумени
метак који
се као
сношај као печени
турски
памук са бадемом
сасвим истопи у
устима
модрица трепне тај
додир својим
плавним чворнатим
оком изненада
променим свет
остајући притом
неумерено услужан ја
горим
позајмљујем ткиво
нечијем болу
Бојан Васић (1985)
Треба се још једном запитати о границама и начинима разграничења између спољашњег и унутрашњег, о оним екстимним тачкама на којима најудаљеније спољашње, оно универзално или комунитарно, постају најближе унутрашње и сасвим интимно. Иза најличнијих исповести често се крије симулакрумска баналност медијског простора, док иза бесмисленог мозаика атомизованих идентитета наједном изрони одлучно људско лице.