СКРИВЕНО
тај тамни несвршени вид предео ис-
пуњен шикаром рит натопљен кон-
југацијом дана у сумрак осенчен о-
собинама глагола и мирис муља по-
кретање када бих додирнуо ствар-
ност презент у перфекат туп удар
весла и глатка кора модала скелети
стабала облик денунциран одсус-
твом листова и ако је то то шта омо-
гућује хаос реда и тополе још је-
дан дрворед палидрваца обрисе
мрака увек тек заменице спаљене
до саме неизвесности земље сада су
небитни наравно преливи и густине
ноћи уз пут за зрењанин слетање
шупље суштине на ветробран
померање ваздуха кроз и низ писту
блештећих перли и њихови
оштећени стубови карауле тела на
самој ивици глагола тамо где су
зидови речи и туга и ми и некадашња
стварност салаши или већ
нешто друго тек
речи наша испарцелисана при-
ватна и јавна добра
Бојан Васић (1985)
Да ли икада схватамо као проблем то што, у уметностима или у теорији, и данас говоримо на језику 19. и 20. века? Умемо ли да произведемо језичку слику која ће на нови начин бити миметичка, одражавајући при том истину садашњег тренутка чак и кроз комуникацију са прошлим, али ослобођену свих његових предрасуда?