SKRIVENO
tatina kravata je nož
kojim ga je napala smrt
za starim stolom
on igra nevidljivi jamb
nekoliko reči je zalepio na kockicu
kao izveštaj
dok njegovoj devojčici
lice kao retrovizor puca na trouglove
na masnoj grani
slavuj gori nijansama kajsije
Vladimir Tabašević (1986)
Iz knjige u štampi Tragus (2011).
Raznovrsnosti vatre pevaju u jednoj devojčici. Crna kravata razvučena preko umrlog očevog tela jeste trag smrti u sećanju, šav jedne egzistencije koja sebe posmatra iznutra. Obraćanje sebi umrlim očevim rečima jeste raz-šavljivanje sopstva. Faktičnost vatre je uvek ospoljavanje sećanja i potraživanje onog što peva u nama glasom tuđih smrti.