СКРИВЕНО
татина кравата је нож
којим га је напала смрт
за старим столом
он игра невидљиви јамб
неколико речи је залепио на коцкицу
као извештај
док његовој девојчици
лице као ретровизор пуца на троуглове
на масној грани
славуј гори нијансама кајсије
Владимир Табашевић (1986)
Из књиге у штампи Трагус (2011).
Разноврсности ватре певају у једној девојчици. Црна кравата развучена преко умрлог очевог тела јесте траг смрти у сећању, шав једне егзистенције која себе посматра изнутра. Обраћање себи умрлим очевим речима јесте раз-шављивање сопства. Фактичност ватре је увек оспољавање сећања и потраживање оног што пева у нама гласом туђих смрти.