Has je imao priliku da često bude u dodiru sa nekim od najznačajnijih istorijskih instrumenata sačuvanih do danas, te je na taj način oformio raskošan zvučni ideal i dao veliki doprinos u ponovnom otkrivanju svih ekspresivnih mogućnosti čembala.
Program:
Žan–Anri d’Anglber: Prélude en ré mineur
(1629–1691)
François Couperin: Vingt–Deuxiéme Ordre
(1668–1733) Le Trophée
Premier Air, Second Air pour la suite du Trophée
Le Point du jour, Allemande, D’une legerté modérée
L’Anguille, Légérement
Le Croc-en-jambe, Gayément
Menuets-Croisés
Les Tours de Passe-passe
Johan Sebastian Bach: Engleska svita br.4 u F-duru, BWV 809
(1685–1750) Prélude
Allemande
Courante
Sarabande
Menuets
Gigue
Jean-Philippe Rameau: Suite en ré
(1683–1764) Les tendres Plaintes
La Joyeuse
La Follette
L’entretien des Muses
Les Tourbillons
Les Cyclopes
Frederik Has o tri velika barokna kompozitora i delima koja je odabrao za večerašnji koncert:
Fransoa Kupren je bezuslovno bio majstor grandioznosti bez pretencioznosti, majstor nežnosti bez mlakosti i lakoće bez taštine. Njegova muzika je blistava, ponosno moćna i ispunjena snažnim emocijama. Kupren je čovek 17. veka koji stremi ka 18. veku. On je jedan od najfascinantnijih tehničkih inovatora koga su mnogi imitirali. Iako su uspevali da kopiraju formu, nisu dosegli onozemaljski sadržaj koji karakteriše Kuprenova dela. Njegova 22. Svita, iz četvrte i poslednje knjige, je jedna od tonalnijih i svetlijih svita i nosi pečat poetskog sanjarenja tako karakterističnog za veliku francusku čembalističku školu, čiji je jedan od osnivača bio Žan-Anri d’Anglber.
Johan Sebastijan Bah je jedan od najvećih kompozitora u istoriji muzike, a njegovo delo je čuveno. Međutim, izvanredne Engleske svite, koje od engleskog imaju samo apokrifni naslov, se iznenađujuće retko izvode i često su zaboravljene od strane današnje publike, a ustvari se radi o jednoj od najlepših zbirki muzike za čembalo iz 18. veka.
Žan-Filip Ramo se ubraja u jednog od tri najveća kompozitora 18. veka, ipak nije sasvim jasno zbog čega. Ramo je bio inovator na polju forme, tembra, harmonije, ideja i koncepta. Njegova muzika je dirljiva, on je veliki pesnik jedne poetski siromašne epohe, a njegova poezija je naravno muzika. Ramo je čovek pozorišta u vremenu u kojem je pozorište najčešće jako konvencionalno: i dok se njegovi savremenici trude da opišu osećanja i strasti, Ramo muzikom samo na njih sugeriše. Njegovi Komadi za čembalo su bili laboratorija u kojoj je razvijao posebnu nauku zvuka i zvučni izraz koji su ga učinili avangardnim, ali i jednim od najvećih imena svog vremena.