СКРИВЕНО
Из благог ваздуха директно у зид
Нема ничега ту осим још ничега и
Низ дугачка уста ми се отеже провалија
(у плави лавор поред кревета)
Када сам се подигао са јастука
перје у плићаку се лагано љуљало
Још увек си спавала
Нисам закорачио из кревета,
размакнуо завесе равне хартије
Загризао дрво, у истом том
каналу
збијена разноврсност кућа
(набијена до неразликовања као
каша)
И онда ту устао
ударио рукама у прозор
са крова пало иње, лагано
се љуљало падајући
Урош Котлајић (1982)
Из књиге Песме (у штампи).