СКРИВЕНО
чешаљ
( лижем тело састављено од засврбелих тетива одвојене језике поунутрашњене Клариним лицем слепљујем се далеким сезонама када ветар остаје го као кост тренутно поједени крвавим огранцима нестајања близанци твојих усана су капи или човек прекопиран загрљајем који слуша птицу у туђим плућима акустику неоплаканих остатака Кларо само изговори како је бити мртав изговори тиху довољност своје смрти због које патуљци играју домине )
моје очи
кроз чешаљ плачу
кроз најинтимнија ребра
мој химен је одлетео
као кишобран
тата опет ти нису дозволили крила
на муштиклу пушим свећу
коју сам запалила
за твоју последњу смрт
Владимир Табашевић (1986)
Песма „Чешаљ“ је из нове књиге песама Трагус (у штампи).