СКРИВЕНО
***
Снегови, добар дан
Врата су се отворила
Лице чије су усне влажне, које се
појавило,
(скрећем поглед у чашу да не би
видели корење у мом погледу)
показује прстом на џеп кошуље
изгледа да је провидна
Снегови у шољи, снегови снегови (вејање)
Говори:
поново ћемо поставити столице,
и скида кошуљу
нема ничега испод
Гаси се светло и пушта филм, пројекован на
велики зид они седе на поду около,
не занима ме
размишљам о столици на којој ћемо водити љубав
На слици:
воз прелази преко моста
вагони лупају и нестају
говори: (али то се сада не чује)
поново ћемо поставити столице
шта?
Урош Котлајић (1982)
Из књиге Песме (у штампи).