ВИШЕ ОД ГЛАСА, ВИШЕ ОД МИРИСА
Пада ми сад на памет
Пада ми сад на памет
малена зеница једног детета.
Његова грађа
почев од тела у кочоперној маленкости
до прста што искушава уста.
Пада ми на памет то дете
тај монах искрености у свом невином храму.
Волим га. Живим га.
Летење је моћ да се воли неко дете.
Да му се сања тежина на крилу, руке што милују
на длану душе.
Летење су уста што застају
на ружи дететовог лица.
Изговарање нежности,
свежа и чиста свила
његовог детињства.
Летење је успаванка човека
на сањалачкој руци
неког детета.
Едуардо Вајт (Келимане, 1963)
Препев Марина Љујић
Из књиге Беијоград, Службени гласник, Бе(иј)оград, 2011.