ВИШЕ ОД ГЛАСА, ВИШЕ ОД МИРИСА
Грађевина
Волео је тог дана као да је последњи пут
Љубио своју жену као да је последњи пут
И свако дете своје као да му је било једино
И прешао је улицу својим стидљивим кораком
Попео се на грађевину као да је машина
Подигао на плочи четири стамена зида
Цигла по цигла до магичног нацрта
Очију замагљених од суза и цемента
Сео је да предахне као да је субота
Јео пасуљ с пиринчем као да је војвода
Пио је и штуцао као да је пропалица
Плесао и смејао се ко да свира музика
Посртао по облацима као да је пијаница
Лебдео у ваздуху као да је птица
И завршио на поду као крпа млитава
Запао је у агонију насред крцатог плочника
Умро је у контрасмеру уносећи збрку међу возила
Волео је тог дана као да му је последњи
Љубио је своју жену као да је била једина
И сваког сина свог као да је заблудели
И прешао је улицу својим кораком пијаним
Успео се на градјевину као да је стамена
Подигао на плочи четири зида магична
Цигла по цигла по нацрту логичном
Очију замагљених од цемента и возила
Сео је да предахне као да је војвода
И пасуљ с пиринчем појео као да је људина
Пио је и штуцао као да је машина
Играо и смејао се као да је близак свима
И посртао по облацима као да свира музика
И лебдео у ваздуху као да је субота
И завршио на поду као крпа стидљива
Запао је у агонију у сред пропалог плочника
Умро је у контрасмеру правећи збрку медју људима
Волео је тај дан као да је машина
Љубио своју жену као да је логично
Подигао на плочи четири млитава зида
Сео да предахне као да је птица
И лебдео на небу као да је војвода
И завршио на поду као крпа пијана
Умро је у контрасмеру правећи збрку као да је субота
Шико Буарке (Рио де Жанеиро, 1944)
Препев Весна Видаковић
Из књиге Беијоград, Службени гласник, Бе(иј)оград, 2011.