VIŠE OD GLASA, VIŠE OD MIRISA
Šest približavanja
RUKE
Ruke isklesane u kamenu, težačke,
grube ruke oštrih linija
stvorene pre za mešenje hleba ili predenje
nego za ljubavne
nežnosti.
OČI
Oči su kao u
pritajene životinje.
Bojažljive, nežne,
krhke,
neodlučne.
KOSA
Seća me (mada je sećanje tako bledo)
na polje pšenice pod vetrom
kakvih jutara kada vetar
nežno duva među klasjem.
USNE
Ubrah ove zrele usne
sa njihovom gramatikom tišine,
sa njihovom glađu, usne usamljene ribe,
sa njihovim plamenim bljeskom.
UŠI
Divnog li dana kada otkrih
bela obličja gotovo koralna,
kroz koje u tvoju glavu ulaziše
muzika, reči, zvuci vetra i pčela.
OPET RUKE
Opet ruke. Stvorene
(kako kasnije spoznah)
za ljubavnu žeravicu.
Divlje ruke: za ljubav ludu.
GRUDI
Čvrste grudi što ih stiskam na prsa
dok, predajući se,
umirem na usnama voljene.
Fernando Asiš Pašeko (Koimbra, 1937 – Lisabon, 1995)
Prepev Tamara Todorović i Marija Panajotović
Iz knjige Beijograd, Službeni glasnik, Be(ij)ograd, 2011.