ВИШЕ ОД ГЛАСА, ВИШЕ ОД МИРИСА
За тајну идилу
Пусти ме да ти љубим
полагано лице у рано јутро
и да моји прсти милују
узрујано меку облину ти груди.
Љубави моја:
Чуло ми раздељује осетљивост
и што је твоје мене дира
зрела ларва оног што ће доћи.
Ти и ја
у овој авантури затечени
чекамо да куцне договорени час
у неком делу нас.
Иди. Не заборави.
Овог јутра у Инфулени
на десетом километру од слободе
нешто натприродно се збива:
Тако је.
Ја затвореник.
А ти, моја жено,
после посете одлазиш кад ти се прохте
али неслободна.
Жозе Кравеириња (Лоренсо Маркеш, 1922 – Мапуто, 2003)
Препев Марина Љујић
Из књиге Беијоград, Службени гласник, Бе(иј)оград, 2011.