ВИШЕ ОД ГЛАСА, ВИШЕ ОД МИРИСА
Сонет о растанку
Наједном од смеха настаде плач
Нечујан и бео као магла
И од спојених усана пена
И од сплетених руку страх.
Наједном од тихости настаде ветар
И збриса из очију траг последњег плама
И од страсти настаде зла слутња
И од тренутка спокоја драма.
Наједном, наједном баш
Љубавнике опхрва туга
И ко беше радостан остаде сам.
Постаде странац од блискога друга
А од живота скитња дуга
Наједном, наједном баш.
Винисијус де Мораиш (Рио де Жанеиро, 1913 – Рио де Жанеиро, 1980)
Препев Јасмина Нешковић
Из књиге Беијоград, Службени гласник, Бе(иј)оград, 2011.