КРИЗА
*
ЛСД је мој бог.
ентитет који претрчи непријатељску територију
између веш машине и прозора.
размена између мог тела у настајању
и облика папира који се попуњава и празни.
песма је декларативног карактера:
она ништа не конституише.
преамбула садржи упутство о прању.
мој бог је препознат као неуротрансмитер.
мој бог је савршена био-хемијска копија
правог неуротрансмитера који касни.
разапета мапа отапа прозорско окно.
напољу чека гхостwритер. именује свет.
каже: сумпор је еманација која се изнова рекреира у различитим говорно-творбеничким покретима.
Владимир Стојнић (1980)
Из књиге Позив на саучесништво, Мостарт, Земун, 2011.
Управо објављена књига Владе Стојнића још једно је сведочанство о кризи. Мада весело.