КРИЗА
ИЗГУБИТИ СИНТАКСУ
Или, боље,
изгубити синтаксу, целу генеалогију
која је давала смисао. И рећи рашљика, сунце,
рећи мука растења,
као што би рекао камен, радијатор, пластика.
Пуноглавци, вертикалне парадигме: и ниједан сан.
Најневидљивија соба, мехурић
ужареног ваздуха у пирамиди леда.
Можда ће то бити мирис, интензиван укус.
Густа транспаренција,
окрутнија.
Фабио Пустерла (1957)
Превео с италијанског Дејан Илић
Из књиге Тело и поглед, Повеља, Краљево, 2006.
Изгубити синтаксу, односно изгубити језик. Али, Пустерла га има. Тако се бори са кризом, о којој говори.