ХЕЛАДА
ПРВА СТЕПЕНИЦА
Једног дана пожали се Теокриту
млади пјесник Еумен:
„Двије ће године како пишем
а тек једну идилу саставих.
То једино је завршено моје дјело.
Ах, на жалост, видим да високо
веома високо је степениште Поезије;
с ове прве степенице
никад нећу успети даље.“
„Те су ријечи“, Теокрит му рече,
„неприкладне и хуљење.
Ако јеси и на првој степеници
поносан и срећан морао би бити.
Стићи дотле није мала ствар.
Учинити то слава је велика.
Јер и ова прва степеница
далеко је од обичнога свијета.
На њу да коракнеш
морао би грађанином
града идеја да постанеш.
А тешко је то, и веома ријетко,
словити ко грађанин тога града.
Његови форуми Законодавца пуни су
које пустолови преварит не могу.
Стићи дотле није мала ствар.
Учинити то слава је велика.“
Константин Кавафи (1863-1933)
Превео са грчког Слободан Благојевић
Из књиге Сабране пјесме, Свјетлост, Сарајево, 1988.
Бити грађанином Хеладе, већ је то нешто. Овај месец је био само први корак на том путу. Песма је, иначе, поздрав мом пријатељу Слободану Георгијеву.