Представљање књиге: КОНАЧНО ИСХОДИШТЕ, Василиј Чекригин

Учествује: Владимир Меденица

Књига Коначно исходиште (превод са руског: Ана Ацовић) представља избор из дела руског уметника Василија Чекригина (1897-1922). Ово име је слабо познато у овдашњој културној јавности, али када се има у виду да његово стваралаштво припада другој деценији прошлог века, по много чему најбурнијој деценији у историји руске, и не само руске уметности, али и не само уметности, контекст овог опуса постаје нешто јаснији. Чекригин је учествовао у изложбама и уметничким акцијама футуриста и лучиста, друговао са Татљином, Хлебњиковим, Мајаковским (илустровао његову прву збирку), али његова поетичка трагања била су усмерена у другом правцу. То се најбоље може видети из Чекригиновог трактата „О Саборном Храму Васкрсавајућег Музеја“, који је пре свега инспирисан руским религиозним препородом из друге половине 19. века, а понајвише филозофијом заједничког дела Николаја Фјдорова. Полазећи од ових идејних темеља, као и од традиције руског иконописа и фрескописа, Чекригин је дошао до свеобухватне концепције монументалне, саборне уметности, која би у једном стваралачком делу ујединила све савремене уметнике.

Са друге стране, монографски део овог издања даје репродукције Чекригинових дела, из којих се може видети да овај опус суштински припада авангардном покрету. Као и у случају других савременика, Чекригин је преко свог дела желео целовити, суштински препород света. Овај циљ се може изразити и једноставним речима самог уметника: “Наш истински задатак је изградња неба.”