МЕДИТЕРАН
ГУСАРЕВА ПЕСМА
С десет топова на боку,
с пуним ветром у једрима,
не плови, већ крила има
разбојнички једрењак;
брод гусарски чију храброст
и чије име сви знају
по целоме морском крају:
Неустрашив, мој брод јак.
Сјај месеца морем трепти,
у једрима ветар плаче,
нижућ, чим се воде таче
сињих вала сребрн склад;
а капетан-гусар песму
веселу на крми вије
сред Европе и Азије,
пред њиме је Цариград:
– Плови, о мој једрењаче,
у спокоју;
нит душманске лађе значе,
нит затишје, нити љута
бура скрену тебе с пута,
нит савлада храброст твоју.
С дваест лађа бој смо били,
плен добили,
Енглеза да мори јед,
сто народа
стег је свило,
положило
пред црн стег.
Јер, брод моја ризница је,
заклон – сила, ветар плах,
а слобода Бог је мени,
море – домовина сва.
Краљ се с краљем тамо крви
и свет страда,
стопа земље разлог први:
а овде је царство моје,
свом пучином широко је
којом закон туђ не влада.
Нема земље
такве славе,
ни заставе
такве боје,
да ми право
не признаје
и не даје
што је моје.
Јер, брод моја ризница је,
заклон – сила, ветар плах,
а слобода Бог је мени,
море – домовина сва.
На „Брод на видику!“ тада,
дивна слика:
све се у бег безглав нада,
свим једрима, како знају,
морем владам, не сумњају,
плаше гневног ми се лика.
После пљачке,
при деоби
свако доби
равну част;
лепотице
прве, зна се,
само за се
тражим сласт.
Јер, брод моја ризница је,
заклон – сила, ветар плах,
а слобода Бог је мени,
море – домовина сва.
„Осудише на смрт мене!“
Плаше – кога?
Неће срећа да ми скрене:
пре ћу тог што суд ми пише
обесити да се њише
уврх брода његовога.
Погинем ли,
еј животе,
тебе оте
усуд знан,
откад стресох
ја – витешки –
јарам тешки,
робу дан.
Јер, брод моја ризница је,
заклон – сила, ветар плах,
а слобода Бог је мени,
море – домовина сва.
Северац је најмилија
свирка мени;
кад се ужад бесно нија;
и катарки витих шкрипа,
и топова мојих рика,
и море у силној пени.
Док гром тутњи
у олуји
и док хуји
ветар, бдим,
и полако
све ме више
море њише
и заспим.
Јер, брод моја ризница је,
заклон – сила, ветар плах,
а слобода Бог је мени,
море – домовина сва.
Хосе де Еспронседа (1808-1939)
Превео са шпанског Владета Кошутић
Из књиге Песништво европског роматнизма, Просвета, Београд, 1982.
Гусари су неизоставни део Медитерана, а у доба романтизма њихове авантуре биле су инспирација многим песницима. Дакле, образац романтичарске песме.