ХЕЛАДА
НИКА КОЈА СЕ КОЛЕБА
Најлепша је Ника у тренутку
када се колеба
десна рука лепа као наређење
опире се о ваздух
али крила дрхте
јер види
усамљеног младића
који иде дугим трагом
од ратних кола
сивим путем у сивом пределу
стена и ретког клековог жбуња
овај ће младић ускоро погинути
тас теразија с његовом судбином
баш се ево снажно нагиње
према земљи
Ника има силну жељу
да приђе
и пољуби га у чело
али се боји
да би он који није упознао
сласт нежности
упознавши је
могао побећи као други
у часу ове битке
Ника се колеба
и на крају одлучује
да остане у ставу
који је научила од вајара
много се стидећи овог тренутка узбуђења
добро разуме
да сутра у освит
морају наћи тога младића
са грудима отвореним
са склопљеним очима
и опорима груменом отаџбине
под укоченим језиком
Збигњев Херберт (1924-1998)
Превео са пољског Петар Вујичић
Из књиге Господин Когито, Свјетлост, Сарајево, 1988.
Још једна песма са класичним мотивима великог Херберта, која такође потврђује докле допиру сенке Хеладе.