ХЕЛАДА
ГАНИМЕД
Како си у јутарњем блеску
Одасвуд ужагрило у мене,
Пролеће, драгане!
Стоструком љубавном слашћу
Уз срце ми се припија
Топлоте твоје вечне
Свето осећање,
Бескрајна лепото.
О, кад бих те узети могао
У наручја!
Ах, на грудима твојим почивам, ћезнем,
А цвеће, а трава твоја,
Уз срце ми се приљубљују.
Ти хладиш љуту
Жеђ мојих груди,
Љупки јутарњи ветре!
Славуј ме с љубављу
Дозива из маглене доље.
О, идем, идем!
Куда? Ах, куда?
Увис, увис стреми пут.
Свијају се облаци
Наниже, облаци
Повијају се пут чежњиве љубави.
К мени! К мени!
У крилу вашем
Увис!
Грлећи грљен!
Увис на груди твоје,
Свеволећи оче!
Гете (1749-1832)
Превео са немачког Велимир Живојиновић Массука
Из књиге Песништво европског романтизма, Просвета, Београд, 1982.
Ову класичну песму посвећујем највећем уметнику и песнику космоса Мирославу Мандићу!