HELADA
TEOKSENU SA TENEDA
Trebalo je na vreme, u
mladosti još, dušo, ubrati ljubav:
a sjaj blistava oka dva
Teoksenovih ko vidi i silna
ga ne preplavi čežnja, crno mu je sr-
ce od čelika il’ od
gvožđa sakovano le-
denim ognjem, taj od kog Af-
rodita očiju živih okrene
glavu, il’ pečali nevo-
ljan imuće il’ prepušta se dušom
ženskoj bezočnosti svesrdno dvoreći
ih. A ja, po njenoj volji,
k’o svetih pčela vosak
izgrižen suncem, topim se kad vidim
propušteni cvet mladosti:
i na Tenedu dabome
stanuju i Čar i Dražest
u Hagesile sinu.
Pindar (518-445 p.n.e.)
Prevela sa starogrčkog Milena Jovanović
Iz knjige Gde izvire beskraj sve je celina, Istočnik, Beograd, 2003.
Po mnogima najznačajniji pesnik stare Helade, jedini je, u stvari, koji bi prošao Platnovu kritiku pesništva. Njegova zadivljenost ljudima preživela je, eto, sve epohe od tada.
Inače, ovom I prethodnom pesmom takođe skrećem pažnju na veoma značajnu antologiju helenske poezije koju je još uvek moguće naći u knjižarama.