МЕДИТЕРАН
ГРАД
Ти говориш: „Отићи ћу некој другој земљи, неком другом мору
и град ћу пронаћи бољи него што је овај.
Јер овдје што чињах грешно увијек је било
и моје срце, попут мртва трупла, лежи покопано.
Колико ће овдје мојих мисли још расут се?
Камо год да окренем се, камо год да гледам
видим тек руине црне мог животау овоме граду
гдје проведох тако много дана, траћећи их и ништећи.“
Ал’ не, другу земљу, друго море ти пронаћи нећеш,
Овај град ће заувијек те пратит.
Истим ћеш улицама ходит, старећ
у сусједству истом, у истим оронут кућама.
Скончавати увијек у овом ћеш граду, не надај се другом.
Брода нема за те, нити једне цесте.
И свој живот којег си ништио овдје
уништио у цијелом си свијету.
Константин Кавафи (1863-1933)
Превео са грчког Слободан Благојевић
Из књиге Сабране пјесме, Свјетлост, Сарајево, 1988.
Не може се побећи од Медитерана. И онај који изгуби овај Медитеран и море, изгубио је све Медитеране овог света.