МЕДИТЕРАН
ПОРТОВЕНЕРЕ
Ту из валова што лижу
праг хришћанског храма
израња Тритон и час
сваки будући већ је сама
давнина. Свака неизвесност
пригрљена се води
као премило девојче.
Ту се не гледа нико
и нико себе не слуша.
Ту си где почело пенуша,
за избор луд си толико:
поћи ћеш потом да душа
неким се одене ликом.
Еуђенио Монтале (1896-1981)
Превео са италијанског Милан Комненић
Из књиге Сипине кости, БИГЗ, Београд, 1982.
Жакоте је вероватно знао за ову Монталеову песму када је писао свој Портовенере. Ја сам, међутим, превидео ову песму када сам овде пре неколико дана представљао Жакотеа. То је, с друге стране, и добро, пошто оставља свакоме да прави поређења између ових песама, визија, мора, Медитерана…